RAD KOD POSLODAVCA BEZ POSTOJANJA UGOVORA O RADU
„Rad na crno“
U svakodnevnom životu, neretko biva da se obavlja rad za poslodavca a da se pri tom prethodno ne zaključi bilo koja vrsta ugovora, odnosno da se radniku ne ponudi poptisivanje ugovora o radu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima ili bilo kog drugog ugovora koji bi bio pisani dokaz da je radnik i zaista angažovan.
Reč je dakle o „radu na crno“ ukoliko se koristimo svakodnevnom terminologijom, dok bi stručni pravni termin bio„faktički rad“.
Nažalost gotovo neraskidivo vezana pojava sa faktičkim radom je i uskraćivanje većine prava zaposlenog u takvoj situaciji. Radnici na „crno“ najčešće nemaju ni deo prava koja su obezbeđena svim drugim licima koja obavljaju iste poslove ali za razliku od njih imaju zaključen ugovor o radu. Tako je neretka situacija da lica koja obavljaju faktički rad nemaju zdravstveno osiguranje, primaju zaradu ispod iznosa minimalne zarade, nemaju mogućnost korišćenja godišnjeg odmora i slično.
Pravna zaštita
Naš pravni poredak, pruža zaštitu građanima od „rada na crno“ .
Ustav R. Srbije proklamuje pravo na rad, u skladu sa zakonom. Zatim Zakon o radu, kao propis koji na opšti način reguliše radne odnose u svim socijalnim i poslovnim sferama, štiti zaposlenog od samovolje poslodavca i sankcioniše faktički rad.
Tako, odredbom člana 32. Zakona o radu, propisana je obaveza (koja se odnosi na poslodavca) da pre stupanja zaposlenog na rad, sa angažovanim licem zaključi ugovor o radu u pisanom obliku.
Dakle, obaveza poslodavca je da pre nego što radnik počne sa obavljanjem rada, u pisanoj formi, zaključi ugovor o radu. Radnik ne bi trebao da otpočne sa obavljanjem radnih zadataka, pre potpisivanja ugovora o radu sa poslodavcem.
Ugovor o radu bi trebao biti napisan i potpisan. Ugovor je napisan ukoliko je sastavljen rukopisom, na kompjuteru, ili na bilo koji drugi način koji omogućava njegovu materijalizaciju. Sve češća pojava je da ovaj ugovor bude u elektronskoj formi, a potpisi stavljeni na digitalni način. Bez obzira na način sastavljanja, suština ostaje ista, ugovor mora postojati u pisanoj formi, materijalizovan na pogodan način sa potpisima zaposlenog i poslodavca.
Ukoliko zaposleni obavlja rad kod poslodavca, bilo da je reč o radnom angažmanu koje u svemu odgovara radnom odnosu, ili pak angažovanju koje ima odlike rada van radnog odnosa (privremeni i povremeni poslova, dopunski rad i slično), izostanak pisanog i potpisanog ugovora u tim situacijama, ima za posledicu prekršajnu odgovornost poslodavca.
Novčana kazna za poslodavca pravno lice (firme), koje angažuje radnika bez zaključenog ugovora se kreće u rasponu od 800.000 do 2.000.000 dinara, kao i kazna za odgovorno lice u pravnom licu (direktora) od 50.000 do 150.000 dinara. Ukoliko je poslodavac preduzetnik, kazne za ovaj prekršaj se kreću u rasponu od 300.000 do 500.000 dinara.
Međutim, zakonodavac zaštitu prema radniku kod faktičkog rada ne iscrpljuje pomenutim novčanim kažnjavanjem. Naime, zakon daje mogućnost radniku da zahteva od suda da mu se prizna postojanje radnog odnosa kod poslodavca gde obavlja ili je obavljao faktički rad.
Sudski postupak
Odredbom člana 32. stav 2. Zakona o radu propisano je da ukoliko poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Iako navedena norma zakona deluje da u potpunosti rešava problem „rada na crno“ to u praksi nije slučaj. Naime, da bi se poslodavac koji zapošljava na „crno“, obavezao da prizna postojanje radnog odnosa, sa svim pravima zaposlenog koje zakon poznaje, nužno je da se radnik obrati sudu.
Međutim, nije svaki faktički rad podoban da se putem sudskog postupka prizna kao radni odnos na neodređeno vreme, kako to Zakon o radu nalaže. Ne znači da svaki rad bez ugovora o radu, vodi zasnivanju radnog odnosa.
Rad van radnog odnosa je i rad na povremenim i privremenim poslovima i rad na osnovu ugovora o delu.
S toga, da bi sud dao pravnu zaštitu radniku u smislu pomenute odredbe člana 32. stav 2. Zakona o raud, je potrebno je da faktički uspostavlјen odnos između zaposlenog i poslodavca, po svojoj sadržini i kvalitetu, ima sve karakteristike radnog odnosa.
Da li određeni odnos radno angažovanog lica i poslodavca ima sve karakteristike radnog odnosa je faktičko pitanje koje se ceni u svakom pojedinačnom slučaju posebno.
Zbog svega napred navedenog, smatramo da je radniku koji obavlja faktički rad, a ima nameru da ostvari svoje zakonsko pravo na priznanje radnog odnosa pred sudom, neophodna stručna pravna pomoć, koju u ovim postupcima mogu kvalitetno i profesionlano pružiti samo advokatske kancelarije sa višegodišnjim iskustvom u sporovima iz radnih odnosa.
Pored činjenice da advokatska kanclerija SAVSKA poseduje višedecenijsko iskustvo u zastupanju u radnim sporovima, ovaj tekst nije sačinjen sa namerom i ciljem našeg reklamiranja. Naprotiv, svi tekstovi na našoj interent strani su napisani i objavljeni sa ciljem da se građani upoznaju sa svojim pravima i načinom ostvarivanja tih prava, kao i profesionalnom preporukom da zaštitu svojih prava povere punomoćnicima iz reda advokata koji poznaju konkretnu pravnu oblast, a čija se stručnost potvrđuje dugogodišnjim iskustvom.
Kancelarija “Savska”
*Pored činjenice da advokatska kanclerija “SAVSKA” poseduje višedecenijsko iskustvo u zastupanju u radnim sporovima, ovaj tekst nije sačinjen sa namerom i ciljem našeg reklamiranja. Naprotiv, svi tekstovi na našoj interent strani su napisani i objavljeni sa ciljem da se građani upoznaju sa svojim pravima i načinom ostvarivanja tih prava, kao i profesionalnom preporukom da zaštitu svojih prava povere punomoćnicima iz reda advokata koji poznaju konkretnu pravnu oblast, a čija se stručnost potvrđuje dugogodišnjim iskustvom.
PORESKI TRETMAN NEREZIDENATA U SRBIJI ( sa osvrtom na položaj građana Ruske Federacije)
- Utvrđivanje poreske obaveze u Srbiji.
U Republici Srbiji poresi obveznik može biti i rezident i nerezident.
1.1. Poreski rezident;
Prema Zakonu o porezu na prihode građana, rezident je lice koje:
– na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili
– na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini;
Ukoliko je lice rezident Republike Srbije, onda mora platiti porez na prihode ( zarada i drugi prihodi ostvarini od radnog odnosa) koje je ostvari i u Srbiji i u drugoj državi.
1.2. Poreski nerezident;
Poreski nerezident je lice koje privremeno boravi u Srbiji, ali ne duže od 183 dana u toku perioda od 12 meseci.
On je takođe u obavezi da plati porez na prihode građana ali samo za prihode koje je ostvario u Srbiji.
- Koje poreze mora da plati poreski rezident u Srbiji?
Poreski rezident je dužan da u Srbiji plati porez na prihod građana. U ovu poresku obavezu spada porez na zaradu i porez na prihode od imovine ( dividende, prihod od iznajmljivanja nekretnina i sl.)
Poreska stopa za zaradu je 10% od bruto zarade.
Pored poreza na zaradu, u Republici Srbiji postoji obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno, penzijsko i socijalno osiguranje u zbirnom iznosu od 36,55%.
- Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Ruske federacije i Srbije?
Ovaj sporazum postoji, i na snazi je od 1995.godine.
Ovim sporazumom je predviđena mogućnost izbegavanja dvostrukog oporezivanja zarade i drugih primanja iz radngo odnosa.
Prema Sporazumu, rezident će plaćati porez na zaradu samo u državi u kojoj je rezident, osim ukoliko se rad obavlja u drugoj državi potpisnici Sporazuma.
Međutim, i u slučaju da se rad obavlja u drugoj državi, porez na zaradu će se plaćati samo u državi rezidenta, ako zaposleni boravi u drugoj državi manje od 183 dana.
Takođe, zarada će biti oporezovana samo u državi rezidenta, ukoliko se rad obavlja na teritoriji druge države ugovornice, ali zaradu isplaćuje poslodavac koji nema sediteš u toj drugoj državi. ( u ovom slučaju ako su Ruski državljani primili zaradu od Austrijske firme, a u Srbiji nemaju rezidenciju, u tom slučaju porez plaćaju samo u Rusiji).
- Prihodi od stranog poslodavca
Prihodi od stranog poslodavca oporezuju se u Srbiji ako su ostvareni u Srbiji. Oni se oporezuju prema stopi od 10%, osim u slučajevima da između države Srbije i druge države postoji Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Pored toga, zaposlenom može biti odobren poreski kredit ako je poslodavac već po istom osnovu u matičnoj državi platio porez. Ako je stopa poreza ista tada neće postojati poreska obaveza, a ako je sotpa poreza u inostranstvu plaćena po nižoj osnovi onda će u Srbiji postojati obaveza plaćanja razlike do stope koja se naplaćuje u Srbiji.
- Prijava poreza?
Ukoliko zaradu isplaćuje poslodavac sa sedištem u Srbiji, onda on vrši obračun poreza.
Ukoliko zaradu uplaćuje poslodavac koji nema sedište u Srbiji, onda prijavu poreza i doprinsa vrši sam zaposleni podnošenjem posebne poreske prijave PP OPO ( poseban obrazac koji treba popuniti i predati nadležnoj poreskoj upravi).
- Porezi i doprinosi koji se plaćaju kada zaradu isplaćuje srpska kompanija?
Kada se zarada isplaćuje od strane srpske kompanije plaćaju se :
-porez na zaradu od 10%
-doprinosi za penziju 25,5%
-doprinosi za zdravstveno osiguranje 10,3%
-doprinosi za nezaposlenost 0,75%
- Porez na druga primanja?
Ukoliko u Srbiji ostavrujete druga primanja koja nisu zarada, tada plaćate samo porez na prihode građana u iznosu od 10%.
- Dokumente za srpske poreske organe?
Ukoliko se zarada ostvaruje u Srbiji, onda je neophodno dostaviti ugovor o radu i redovno plaćati poreze.
Ukoliko je zarada isplaćena iz inostranstva, potreban je pravni osnov isplate ( ugovor o radu ili honorarnom angažovanju) i potvrda poreske uprave države isplatioca da je ,eventualno, plaćen porez u državi sedišta poslodavca.
Popunjavanje PP OPO obrazca.
- Rok za plaćanje poreza?
Trideset dana od dana ostvarivanja prihoda.
10.Kazne za neprijavljivanje poreza?
Kazne su u sferi prekršajnog prava, samo izuzetno postoji krivična odgovornost i to u slučaju da je visina utajenog poreza 9.000,00 EUR-a.
Ukoliko se ne prijavi porez kazna je od 15.000,00 dinara do 150.000,00 dinara.
- Poreske olakšice;
Vlada Republike Srbije donela je odluku da domaće firme imaju olakšice ukoliko zapošljavaju inostrane radnike čija plata prelazi 300.000,00 dinara, a koji pre zaključenja ugovora o radu nisu boravili u srbiji duže od 180 dana u prethodna 24 meseca.
Ukoliko ispunjavate ovaj uslov, poslodavac može dobiti olakšice u vidu plaćenih doprinosa u celosti i 70% plaćenog poreza na zaradu.
- Uticaj na poreske obavez?
Pravila koja smo naveli u ovom mišljenju odnose se na period koji sledi nakon dolaska stranog državljanina u Srbiju. Sve obaveze nastale pre toga nemaju veze sa Srbijom.
Kancelarija “Savska”
*Pored činjenice da advokatska kanclerija SAVSKA poseduje višedecenijsko iskustvo u zastupanju u radnim sporovima, ovaj tekst nije sačinjen sa namerom i ciljem našeg reklamiranja. Naprotiv, svi tekstovi na našoj interent strani su napisani i objavljeni sa ciljem da se građani upoznaju sa svojim pravima i načinom ostvarivanja tih prava, kao i profesionalnom preporukom da zaštitu svojih prava povere punomoćnicima iz reda advokata koji poznaju konkretnu pravnu oblast, a čija se stručnost potvrđuje dugogodišnjim iskustvom.