1. Utvrđivanje poreske obaveze u Srbiji.

 U Republici Srbiji poresi obveznik može biti i rezident i nerezident.

 1.1. Poreski rezident;

 Prema Zakonu o porezu na prihode građana, rezident je lice koje:

– na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili

– na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini;

Ukoliko je lice rezident Republike Srbije, onda mora platiti porez na prihode ( zarada i drugi prihodi ostvarini od radnog odnosa) koje je ostvari i u Srbiji i u drugoj državi.

1.2. Poreski nerezident;

Poreski nerezident je lice koje privremeno boravi u Srbiji, ali ne duže od 183 dana u toku perioda od 12 meseci.

On je takođe u obavezi da plati porez na prihode građana ali samo za prihode koje je ostvario u Srbiji.

1. Koje poreze mora da plati poreski rezident u Srbiji?

Poreski rezident je dužan da u Srbiji plati porez na prihod građana. U ovu poresku obavezu spada porez na zaradu i porez na prihode od imovine ( dividende, prihod od iznajmljivanja nekretnina i sl.)

Poreska stopa za zaradu je 10% od bruto zarade.

Pored poreza na zaradu, u Republici Srbiji postoji obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno, penzijsko i socijalno osiguranje u zbirnom iznosu od 36,55%.

1. Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Ruske federacije i Srbije?

Ovaj sporazum postoji, i na snazi je od 1995.godine.

Ovim sporazumom je predviđena mogućnost izbegavanja dvostrukog oporezivanja zarade i drugih primanja iz radngo odnosa.

Prema Sporazumu, rezident će plaćati porez na zaradu samo u državi u kojoj je rezident, osim ukoliko se rad obavlja u drugoj državi potpisnici Sporazuma.

Međutim, i u slučaju da se rad obavlja u drugoj državi, porez na zaradu će se plaćati samo u državi rezidenta, ako zaposleni boravi u drugoj državi manje od 183 dana.

Takođe, zarada će biti oporezovana samo u državi rezidenta, ukoliko se rad obavlja na teritoriji druge države ugovornice, ali zaradu isplaćuje poslodavac koji nema sediteš u toj drugoj državi. ( u ovom slučaju ako su Ruski državljani primili zaradu od Austrijske firme, a u Srbiji nemaju rezidenciju, u tom slučaju porez plaćaju samo u Rusiji).

1. Prihodi od stranog poslodavca

Prihodi od stranog poslodavca oporezuju se u Srbiji ako su ostvareni u Srbiji. Oni se oporezuju prema stopi od 10%, osim u slučajevima da između države Srbije i druge države postoji Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Pored toga, zaposlenom može biti odobren poreski kredit ako je poslodavac već po istom osnovu u matičnoj državi platio porez. Ako je stopa poreza ista tada neće postojati poreska obaveza, a ako je sotpa poreza u inostranstvu plaćena po nižoj osnovi onda će u Srbiji postojati obaveza plaćanja razlike do stope koja se naplaćuje u Srbiji.

1. Prijava poreza?

Ukoliko zaradu isplaćuje poslodavac sa sedištem u Srbiji, onda on vrši obračun poreza. 

Ukoliko zaradu uplaćuje poslodavac koji nema sedište u Srbiji, onda prijavu poreza i doprinsa vrši sam zaposleni podnošenjem posebne poreske prijave PP OPO ( poseban obrazac koji treba popuniti i predati nadležnoj poreskoj upravi). 

1. Porezi i doprinosi koji se plaćaju kada zaradu isplaćuje srpska kompanija?

 Kada se zarada isplaćuje od strane srpske kompanije plaćaju se :

-porez na zaradu od 10%

-doprinosi za penziju 25,5%

-doprinosi za zdravstveno osiguranje 10,3%

-doprinosi za nezaposlenost 0,75%

1. Porez na druga primanja?

Ukoliko u Srbiji ostavrujete druga primanja koja nisu zarada, tada plaćate samo porez na prihode građana u iznosu od 10%.

1. Dokumente za srpske poreske organe?

Ukoliko se zarada ostvaruje u Srbiji, onda je neophodno dostaviti ugovor o radu i redovno plaćati poreze.

Ukoliko je zarada isplaćena iz inostranstva, potreban je pravni osnov isplate ( ugovor o radu ili honorarnom angažovanju) i potvrda poreske uprave države isplatioca da je ,eventualno, plaćen porez u državi sedišta poslodavca.

Popunjavanje PP OPO obrazca.

1. Rok za plaćanje poreza?

Trideset dana od dana ostvarivanja prihoda.

10.Kazne za neprijavljivanje poreza?

Kazne su u sferi prekršajnog prava, samo izuzetno postoji krivična odgovornost i to u slučaju da je visina utajenog poreza 9.000,00 EUR-a.

Ukoliko se ne prijavi porez kazna je od 15.000,00 dinara do 150.000,00 dinara.

1. Poreske olakšice;

Vlada Republike Srbije donela je odluku da domaće firme imaju olakšice ukoliko zapošljavaju inostrane radnike čija plata prelazi 300.000,00 dinara, a koji pre zaključenja ugovora o radu nisu boravili u srbiji duže od 180 dana u prethodna 24 meseca.

Ukoliko ispunjavate ovaj uslov, poslodavac može dobiti olakšice u vidu plaćenih doprinosa u celosti i 70% plaćenog poreza na zaradu.

1. Uticaj na poreske obavez?

Pravila koja smo naveli u ovom mišljenju odnose se na period koji sledi nakon dolaska stranog državljanina u Srbiju. Sve obaveze nastale pre toga  nemaju veze sa Srbijom.

 

Kancelarija “Savska”

*Pored činjenice da advokatska kanclerija SAVSKA poseduje višedecenijsko iskustvo u zastupanju u zastupanju klijenata, ovaj tekst nije sačinjen sa namerom i ciljem našeg reklamiranja. Naprotiv, svi tekstovi na našoj interent strani su napisani i objavljeni sa ciljem da se građani upoznaju sa svojim pravima i načinom ostvarivanja tih prava, kao i profesionalnom preporukom da zaštitu svojih prava povere punomoćnicima iz reda advokata koji poznaju konkretnu pravnu oblast, a čija se stručnost potvrđuje dugogodišnjim iskustvom.

 1. Pojam i značaj

Ugovor o doživotnom izdržavanju jeste ugovor obligacionog prava u kome nastaju prava i obaveze za obe ugovorne strane ( dvostranoobavezni ugovor ).

Ugovorne strane u praksi su često predviđale i zajednicu života ( npr. porodična stambena zgrada, stan) što je davalo više garancija da će se obaveza izdržavanja ispunjavati na zakonom propisan način. Na strani davaoca izdržavanja kao i primaoca izdržavanja može se naći više lica.

Ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja specifičan pravni institut koji reguliše međusobne odnose između davaoca izdržavanja i primaoca izdržavanja.

Osnovna karakteristika ovog ugovora jeste obaveza primaoca izdržavanja da se brine o davaocu izdržavanja i pruži mu potrebne usluge i stvari tokom njegovog života. Ugovor može obuhvatiti različite aspekte, uključujući stanovanje, ishranu, medicinsku negu i druge svakodnevne potrebe.

Dakle, samim ugovorom  obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca  izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakvih drugih prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

2. Kako se zaključuje Ugovor o doživotnom izdržavanju?

Zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju zahteva javnobeležničku potvrdu, što znači da ugovor mora biti potvrđen pred notarom ili javnim beležnikom. Takva potvrda obezbeđuje pravnu važnost ugovoru i štiti interese obe strane. Jedno od bitnih pitanja koja treba biti uključena u ugovor jeste pitanje zaostavštine. Imovina koja predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja, što znači da se ona izdvaja iz  zaostavštine primaoca.

U pogledu imovine koje predmet ugovora o doživotnom izdržavanju zakonski naslednici primaoca izdržavanja nemaju nikakva prava, budući da je ista izuzeta samim zaključenjem predmetnog ugovora između primaoca i davaoca izdržavanja .

3. Raskid Ugovora

U slučaju da odnosi između strana postanu nepodnošljivi, svaka od njih ima pravo da zatraži raskid ugovora pred sudom. U takvom slučaju, primalac izdržavanja je obavezan nadoknaditi davaocu izdržavanja za pružene usluge i stvari koje je primio.

• Kada se može zatražiti Raskid?

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju može biti zahtevan u slučaju:

• Nepoštovanja obaveza: Ako strane ne ispunjavaju svoje obaveze u skladu s ugovorom, na primer, ako davalac izdržavanja ne obezbeđuje neophodne usluge ili ako primalac izdržavanja ne poštuje uslove ugovora.
• Neprekidnih konflikata: Ako odnosi između strana poremete toliko da postanu nepodnošljivi, kao što su konflikti koji ugrožavaju dobrobit i bezbednost bilo koga od ugovornih strana.

• Postupak Raskida

• Pismeni Zahtev: Strana koja želi raskid ugovora šalje pismeni zahtev drugoj strani objašnjavajući razloge za raskid i zahtevajući proces raskida.
• Sudski postupak: Ako ugovorne strane ne uspeju postići dogovor o raskidu, može se pokrenuti sudski postupak pred nadležnim sudom čijom će odlukom predmetni ugovor biti raskinut zbog postojanja predviđenih zakonskih razloga.

4. Naknada za Usluge i Stvari

Kada sud izrekne raskid ugovora, primalac izdržavanja može biti obavezan platiti naknadu za usluge i stvari koje je primio od strane davaoca izdržavanja. Ova naknada se računa na osnovu vrednosti usluga i stvari pruženih u toku važenja ugovora.

 

Kancelarija “Savska”

*Pored činjenice da advokatska kanclerija “SAVSKA” poseduje višedecenijsko iskustvo u zastupanju klijenata, ovaj tekst nije sačinjen sa namerom i ciljem našeg reklamiranja. Naprotiv, svi tekstovi na našoj interent strani su napisani i objavljeni sa ciljem da se građani upoznaju sa svojim pravima i načinom ostvarivanja tih prava, kao i profesionalnom preporukom da zaštitu svojih prava povere punomoćnicima iz reda advokata koji poznaju konkretnu pravnu oblast, a čija se stručnost potvrđuje dugogodišnjim iskustvom

 

U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, čl. 94, pravno ili fizičko lice u Republici Srbiji može osnovati zdravstvenu ustanovu u formi  SPECIJALNE BOLNICE, koja obavlja medicinsku delatnost u odnosu na određenu kategoriju pacijenata ili u odnosu na određenu oblast medicine.

Specijlana bolnica obavlja medicinsku delatnost na sekundarnom nivou.

Specijalna bonica mora imati ambulantne ili stacionarne kapacitete, u zavisnosti od oblasti medicine u kojoj pruža zdravstvene usluge.

Uslove za osnivanje specijalne bolnice možemo sistematizovati u sledeće kategorije:

1. Personalno-stručne kapacitete
2. Prostorne kapacitete
3. Posedovanje odgovarajuće medicinse opreme
4. Ispunjavanje posebnih uslova za obavljanje medicinske delatnosti sa jonizujućim zdračenjem
5. Personalni kapaciteti;

1. Personalno-stručni kapaciteti;

Prema Pravilniku o uslovima za obavljanje medicinske delatnosti i to čl. 23, Specijalna bolnica može obavljati specijalističko-konusltativne preglede ukoliko poseduje određeni broj specijalista iz odgovarajuće medicinske oblasti i odgovarajući broj tehničkog medicinskog osoblja( medicinske sestre, laboranti i sl.)

Da bi mogla da obavlja delatnost, Specijalna bolnica mora samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove da obezbedi:

• Laboratorisku i drugu dijagnostiku
• Apotekarsku delatnost
• Sanitetski prevoz u zdravstvenu ustanovu na sekundarnom i tercijalnom nivou zaštite
• Adekvatne količine krvi i komponente krvi
• Patološko-anatomsku delatnost.

U praksi Specijalne bolnice sve navedene delatnosi obezbeđuju preko drugih zdravsvenih ustanova. Ukoliko , pak, sama organizuje ove delatnosti Specijalna bolnica mora imati tri vozača saniteta i jednog diplomiranog farmaceuta za bolničku apoteku.

2.Prostorni kapaciteti;

Specijalna bolnica mora zadovoljavati opšte uslove u pogledu prostornih kapaciteta, a to su da su građevine u kojoj se ustanova nalazi

1) da su građeni od materijala koji ne sme štetno da utiče na zdravlje ljudi i koji obezbeđuju zvučnu, termo i hidro izolaciju;

2) da su priključeni na električnu i telefonsku mrežu;

3) da su obezbeđeni vodovod, kanalizacija i grejanje;

4) da imaju posebne prostorije za ostavu čistog i prljavog rublja;

5) da u radnim prostorijama, bolesničkim sobama i sanitarnim čvorovima postoji tekuća hladna i topla voda;

6) da imaju sanitarni čvor sa predprostorom uz čekaonicu, a u bolnici na 10 postelja sanitarni čvor i tuš sa kadom;

7) da imaju prirodnu i veštačku osvetljenost, i to: u ordinaciji i laboratoriji 250 – 500 luksa, u čekaonici 100 luksa i u hodnicima 50 luksa;

8) da u svim prostorijama, u zavisnosti od namene bude obezbeđena temperatura od 18 – 25 stepeni Celzijusa;

9) da su podovi i zidovi izgrađeni od materijala koji se može lako održavati i dezinfikovati;

10) da svaka građevinsko-tehnička i funkcionalna celina u zdravstvenoj ustanovi ima sanitarni čvor za muškarce i žene (odvojeno za bolesnike i za osoblje) i posebne prostorije za ostavu opreme i sredstava za održavanje opšte higijene i za garderobu osoblja;

11) da prostorije u kojima zdravstvenu delatnost obavlja zdravstvena ustanova odnosno privatna praksa i to: specijalistička ordinacija za radiologiju, specijalistička ordinacija za hiper, odnosno hipobaričnu medicinu, laboratorija za mikrobiološku i virusološku dijagnostiku i poliklinika u kojoj se obavljaju poslovi iz neke od navedenih zdravstvenih delatnosti imaju poseban, odnosno odvojen ulaz od ulaza u stambene i poslovne prostorije

Opšto uslovi za osnivanje Specijalne bolnice zahetvaju postojanje 10 bolničkih postelja.

U pogledu prostorija u kojima se obavlja delatnost medicinske struke potrebno je da su zadovoljeni sledeći uslovi:

1) ordinacija: 10 m²;

2) prostorije za intervencije i prostorije za endoskopiju: po 16 m²;

3) laboratorija: 40 m² (20 m² za biohemiju, 10 m² za hematologiju i 10 m² za urine);

4) prostorija za rendgenske preglede i snimanja: prema propisima o građevinsko-tehničkim uslovima za rad u prostoru sa jonizujućim zračenjem;

5) bolesnička soba: 5,5 m² po bolesničkoj postelji za odrasle; 3,5 m² po bolesničkoj postelji za decu do dve godine, za decu do šest godina 4 m²; a u intenzivnoj nezi i šok sobi 6,5 m² po postelji (razmak između postelja treba da iznosi 60 cm, u intenzivnoj nezi 100 cm, a udaljenost postelja od zida 20 cm u bolesničkim sobama i 60 cm u intenzivnoj nezi i šok sobi)

6) u radiološkoj ordinaciji: za razvijanje filmova i za pripremu bolesnika;

7) u kartoteci: za čuvanje i vođenje medicinske dokumentacije;

8) u bolnici: za prijem i higijensku obradu bolesnika, za garderobu bolesnika, za medicinsku dokumentaciju, za smeštaj umrlih, kao i potreban broj prostorija za prijem, skladištenje, obradu i izdavanje hrane (u zavisnosti od ukupnog broja bolničkih postelja);

4. Medicinska oprema;

U zavisnosti od uže medicinske oblasti koju obavlja, specijalna bolnica morra imati odgovarajući medicinsku opremu, koja je bliže propisana  u Pravilniku o uslovima za obavljanje medicinske delatnosti

Oprema koja je u Pravilniku navedena predstavlja minimalnu opremu koju Specijalna bolnica mora imati, svakako da zdravstvena ustanova može raspolagati i sa dodatnom opremom.

Za svu opremu koja se nalazi u prostorijama bolnice potrebno je da ima odgovarajući dukumentaciju i to:

• Za novu opremu garantni list proizvođača ili prodavca
• Za polovnu opremu izveštaj ovlašćenog servisera da je oprema ispravna;

5.Posebni uslovi za obavljanje delatnosti sa jonizujućim zračenjem;

Specijalna bolnica koja obavlja delatnost iz oblasti medicine koja proizvodi jonizujuće zračenje, potrebno je posedovati dokaz o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti sa jonizujućim zračenjem koji izdaje odgovarajuća institucija ( u praksi to je najčešće Direktora za za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije) kao dokaz da jonizujuće zračenje nema negativne efekte na zaposlene, pacijente i treća lica.

 

Dokumentacija potrebna za  osnivanje specijalne bolnice;

• Odluka o osnivanju specijalne bolnice-. Odluka o osnivanju mora biti overena kod javnog beležnika.
• Dokaz o posedovanju prostora za obavljanje medicinske delatnosti- dokaz o pravnom osnovu korišćenja prostora
• Ugovor o radu sa zaposlenima lekarima i tehničkim osobljem
• Dokazi u vezi medicinske opreme- garantni listovi odnosno izveštaj ovlašćenih servisera;
• Izveštaj o bezbednosti rada od jonizujućeg zračenja.

 

 

Kancelarija “Savska”

*Pored činjenice da advokatska kanclerija “SAVSKA” poseduje višedecenijsko iskustvo u zastupanju klijenata, ovaj tekst nije sačinjen sa namerom i ciljem našeg reklamiranja. Naprotiv, svi tekstovi na našoj interent strani su napisani i objavljeni sa ciljem da se građani upoznaju sa svojim pravima i načinom ostvarivanja tih prava, kao i profesionalnom preporukom da zaštitu svojih prava povere punomoćnicima iz reda advokata koji poznaju konkretnu pravnu oblast, a čija se stručnost potvrđuje dugogodišnjim iskustvom

 

 

Rešenjem gradonačelnika Grada Beograda broj 38-4442/24-Г od 30.12.2024. godine, usluga prevoza za sva lica koja koriste linijski prevoz putnika u integrisanom tarifnom sistemu na teritoriji Grada Beograda postala je besplatna, počev od 1. januara 2025. godine.
Od početka primene pomenutog rešenja gradonačelnika Grada Beograda, nametnulo se pitanje da li poslodavac ima obavezu da plaća zaspolenima troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada u situaciji kada je javni prevoz besplatan?
Važeći Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), u članu 118. stav 1. tačka 1) propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.
U vezi sa ovom nedoumicom, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izdalo je mišljenje broj 340029 2025 13400 001 001 011 024 od 31.01.2025. godine, i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 131128 2025 13400 001 000 011 024 od 10.2.2025. godine, iz kojih proizilaze sledeći zaključci:
-zaposleni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prevoza uvođenjem besplatnog javnog prevoza, već je potrebno rešiti pitanje načina i visine isplate ove naknade.
-opštim aktom i ugovorom o radu može da se uredi merilo za naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada rukovodeći se visinom poslednje isplaćene naknade po ovom osnovu, pre novonastale situacije vezano za besplatan prevoz u Gradu Beogradu.
-Zakon o radu polazi od pretpostavke da trošak za dolazak i odlazak sa rada uvek postoji (osim kada poslodavac organizuje sopstveni prevoz), da zbog toga zaposleni treba da ima pravo na naknadu ovog troška.
Pored mišljenja gorepomenutih ministarstava, ovim povodom oglasilo se i Ministarstvo finansija, koje izdaje dva mišljenja i to: mišljenje broj 421720 2025 10520 004 000 011 004 od 17. 03.2025. godine i broj 1915441 2025 10520 004 000 011 001 od 24.04.2025. godine, iz kojih proizlaze sledeći zaključci:
– Na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, kada je takav trošak dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, saglasno odredbi člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana ne plaća se porez na dohodak građana. Međutim, u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, takvo primanje oporezuju se porezom na dohodak građana na zaradu po stopi od 10%.
– Dakle, za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje iz člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana, u slučaju kada je besplatna usluga prevoza putnika u integrisanom tarifnom sistemu na teritoriji Grada Beograda, za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje potrebno je da stvarni trošak prevoza za dolazak i odlazak sa rada bude dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom (npr. račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl).
Napominjemo da u skladu sa odredbom člana 80. stav 2) Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon, 47/18 mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća, ali faktički nadležna ministarstva postupaju u skladu sa usvojenim i objavljenim mišljenjima.
*
Iz izloženih mišljenja nadležnih ministarstava proizilazi zaključak da bez obzira na uvođenje besplatnog javnog prevoza na teritoriji Grada Beograda, stoji i dalje obaveza poslodavaca da plaća svojim zaposlenima troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada i to u visini poslednje isplaćene naknade po ovom osnovu, pre novonastale situacije vezano za besplatan prevoz u Gradu Beogradu.
Šta više, isplaćena naknada za dolazak i odlazak sa rada u novonastaloj situaciji je oporeziva, jer da bi se ostvarilo pravo na poresko oslobođenje potrebno je da stvarni trošak prevoza za dolazak i odlazak sa rada bude dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, a koja u ovoj situaciji ne postoji, jer je prevoz besplatan.

*
S druge strane, sudske prakse na ovu temu još uvek nema, međutim iz dosadašnjih odluka suda (koje su obavezujuće) proizilazi stav da je poslodavac dužan da obezbedi sopstveni prevoz zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada. U slučaju da poslodavac nema obezbeđen sopstveni prevoz zaposlenih, dužan da je zaposlenima nadoknati trošak prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (mesečne, dnevne i sl.).
Međutim dosadašnja sudska praksa je zauzela stav da zaposleni imaju pravo na naknadu troškova prevoza samo u slučaju kada i zaista imaju stvarne troškove prevoza, dakle da se koriste sopstvenim vozilom (plaćaju gorivo) ili da plaćaju prevoznu kartu u javnom saobraćaju.
Kako je na teritoriji Beograda od 01.01.2025. godine, besplatan javni prevoz, zaposleni (koji i žive na teritoriji Grada Beograda) koji ne koriste sopstveno vozilo, nemaju stvarnih troškova prevoza u javnom saobraćaju.
*
S toga, imajući u vidu sudsku praksu, proizilazi da su zauzeti stavovi Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva finansija, zasnovani na pogrešnom tumačenju pre svega odredbe člana 118. Zakona o radu, i u koliziji sa postojećom sudskom praksom.
Sledom navedenog, ukoliko sudska praksa bude dosledna do sada usvojenim stavovima i postojećoj pravnoj doktrini, pravo na naknadu troškova prevoza bi trebalo da pripada samo zaposlenima koje takve troškove zaista i imaju (zaposleni koji žive van teritorije Grada Beograda i oni koji se koriste spostvenim vozilom).
Dakle obaveza poslodavaca na isplatu troškova prevoza zaposlenima na teritoriji Grada Beograda u najvećem broju slučajeva ne postoji, osim ukoliko se zaposleni koriste sopstvenim vozilom za dolazak i odlazak sa rada, i takve troškove dokumentuju odgovovarajućim ispravama, a najveći iznos koji bi poslodavac trebao da isplati u toj situaciji bi bio u visini naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada od 5.630 dinara za 2025. godinu.
*
Ovaj tekst prestavlja stručno mišljenje našeg advokatskog tima, sačinjeno na osnovu analize zakonskih propisa, mišljenja nadležnih ministarstava i dosadašnje sudske prakse.
Napominjemo da postoji rizik u slučaju neplaćanja troškova prevoza zaposlenima (koji taj trošak faktički nemaju), i ukoliko se sudska praksa izmeni (po eventualnoj tužbi zaposlenog) ili ukoliko zaposleni prijavi poslodavca Inspektoratu za rad, u kom slučaju može doći do prekršajne prijave, gde je zaprećena kazna u skladu sa odredbom člana 275. Zakona o radu:
“Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
5) ako zaposlenom ne isplati naknadu troškova, odnosno drugo primanje u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 118-120);
Novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.”

*
Bez obzira na navedeno, stav naše advokatske krancelrije je da se trenutno zauzetim stavovima nadležnih ministarstava u situaciji besplatnog javnog prevoza, poslodavci dodatno opterećuju plaćanjem nepostojećih troškova prevoza zaposlenima, i dodatnim plaćanjem poreza na ove troškove.

 

Kancelarija “Savska”

*Pored činjenice da advokatska kanclerija “SAVSKA” poseduje višedecenijsko iskustvo u zastupanju u radnim sporovima, ovaj tekst nije sačinjen sa namerom i ciljem našeg reklamiranja. Naprotiv, svi tekstovi na našoj interent strani su napisani i objavljeni sa ciljem da se građani upoznaju sa svojim pravima i načinom ostvarivanja tih prava, kao i profesionalnom preporukom da zaštitu svojih prava povere punomoćnicima iz reda advokata koji poznaju konkretnu pravnu oblast, a čija se stručnost potvrđuje dugogodišnjim iskustvom

 

Dozvolu za boravak stranca u Republici Srbiji izdaje Ministarstvo unutrađnjih poslova, Uprava za strance. Međutim, pravni put za regulisanje statusa stranca u Republici Srbiji, zavisi od nekoliko faktora od kojih su najvažniji:

1. Državljanstvo stranca ;
2. Razlog boravka u R. Srbiji.

Važeći Zakon o strancima ( “Službeni glasnik RS”, br. 24 od 26. marta 2018, 31 od 29. aprila 2019, 62 od 27. jula 2023.) predviđa više različitih dozvola za duži boravak, i to:
– vizu za duži boravak,
-dozvolu za privremeni boravak, jedinstvenu dozvolu koja objedinjuje pravo na boravak i rad;ž
– dozvolu za stalno nastanjenje.

1. Postupak pribavljanja vize D – vize za duži boravak

Viza D je viza za duži boravak koja omogućava boravak na teritoriji Srbije u trajanju od 90 do 180 dana. Namena D vize je ulazak u Srbiju i podnošenje zahteva za privremeni boravak ili jedinstvenu dozvolu.
1.2. Nadležnost za izdavanje vize
D vizu izdaje konzulat Republike Srbije u inostranstvu gde stranac zakonito boravi.
1.3. Podnošenje zahteva i rokovi
Zahtev se podnosi lično u konzulatu ili elektronski, najranije tri meseca pre početka planiranog putovanja.
Nadležni organ donosi odluku u roku od 15 dana, uz mogućnost produženja do 30 dana u opravdanim slučajevima. Nažalost, u praksi se često dešava da organi nadležni za odlučivanje prekorače predviđene rokove, posebno kada se aplicira u konzularnim predstavništvima koja su preopterećena velikim brojem zahteva.
1.4. Produženje roka važenja vize
Rok važenja D vize se ne produžava. Nakon isteka vize, moguće je podneti zahtev za jedinstvenu dozvolu ili privremeni boravak po različitim osnovama.
Važno je imati na umu da državljanima određenih zemalja, sa kojima Republika Srbija ima potpisane međunarodne sporazume, viza za duži boravak nije potrebna. Oni mogu odmah podneti zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole ili dozvole za privremeni boravak.

2. Postupak dobijanja dozvole za privremeni boravak;

2.1. Privremeni boravak

Privremeni boravak je dozvola boravka stranog državljanina u Republici Srbiji i može da se odobri strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana u periodu od 180 dana, duže od perioda boravka određenog međunarodnim ugovorom, odnosno duže od perioda na koji je izdata viza za duži boravak, po osnovu:
o školovanja ili učenja srpskog jezika;
o studiranja;
o učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata;
o naučno istraživačkog rada ili druge naučno obrazovne aktivnosti;
o spajanja porodice;
o obavljanja verske službe;
o lečenja ili nege;
o vlasništva nad nepokretnosti;
o humanitarnog boravka;
o statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima;
o statusa žrtve trgovine ljudima;
o drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.

2.2. Podnošenje zahteva i rokovi;

Zahtev za privremeni boravak podnosi se elektronski, a u izuzetnim slučajevima I lično u nadležnoj policijskoj upravi, odeljenju za strance. Ako su ispunjeni svi uslovi, dozvola se može odobriti na period do tri godine, uz mogućnost produženja na isti period.
Produženje privremenog boravka moguće je najranije tri meseca pre isteka važenja, a najkasnije dan pre isteka roka. Rok za odlučivanje iznosi 30 dana od podnošenja zahteva.
Stranac koji blagovremeno podnese zahtev može zakonito boraviti na teritoriji Srbije do završetka postupka.

2.3.1 Podnošenje zahteva za jedinstvenu dozvolu;

Jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad stranca predstavlja objedinjeni postupak za izdavanje dozvole za privremeni boravak i radne dozvole. Ovaj postupak se primenjuje u slučajevima zapošljavanja, samozapošljavanja i upućivanja lica, za kretanje u okviru privrednog društva, nezavisnog profesionalca, za osposobljavanje i usavršavanje.
Zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole podnosi se elektronskim putem. Stranac koji blagovremeno podnese zahtev ima pravo da zakonito boravi i radi na teritoriji Republike Srbije do završetka postupka.

2.3.2. Nadležnost i rok za odlučivanje;

O zahtevu odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova – Uprava za strance uz pribavljanje procene Nacionalne službe za zapošljavanje, u roku od 15 dana od dana podnošenja. U praksi se i ovaj rok često prekoračuje, uglavnom zbog značajnog porasta broja podnetih zahteva u poslednjih nekoliko godina.
Produženje jedinstvene dozvole moguće je najranije tri meseca pre isteka važenja, a najkasnije dan pre isteka roka.

2.3.3. Osnovi za izdavanje jedinstvene dozvole;

Jedinstvena dozvola može se izdati u sledećim slučajevima:
• zapošljavanje;
• samozapošljavanje;
• upućivanje u okviru privrednog društva, za nezavisne profesionalce, osposobljavanje ili usavršavanje.
Važenje jedinstvene dozvole
Jedinstvena dozvola izdaje se na period do tri godine, uz mogućnost produženja za isti vremenski interval. Pri podnošenju zahteva, strani državljani treba da imaju na umu da dozvola može važiti najduže do tri meseca pre isteka pasoša.

3. Dozvola za stalno nastanjenje;

Stalno nastanjenje je odobrenje dugotrajnog boravka stranog državljanina u Republici Srbiji, tokom kojih se izdaje privremena lična karta stranca koja se obnavlja nakon pet godina.
Glavni uslov za odobrenje stalnog nastanjenja je neprekidan privremeni boravak u Srbiji tri godine za redom, sa maksimalno 10 meseci odsustva u višekratnim intervalima ili 6 meseci jednokratno u periodu od tri godine. Uz navedeni uslov stranac dokazuje opravdanost samog zahteva uz dostavu neophodne dokumentacije.
Stranac koji podnese zahtev za stalno nastanjenje može zakonito boraviti u Srbiji do završetka postupka.
Rok za odlučivanje o zahtevu iznosi 60 dana, tokom kojih Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja procenu državnih organa o bezbednosnom riziku.
Nakon odobrenja, strancu se izdaje lična karta za stranca, koja se preuzima lično.
________________________________________
*Pored činjenice da advokatska kanclerija “SAVSKA” poseduje višedecenijsko iskustvo u zastupanju u oblasti imigracionog prava, ovaj tekst nije sačinjen sa namerom i ciljem našeg reklamiranja. Naprotiv, svi tekstovi na našoj interent strani su napisani i objavljeni sa ciljem da se građani upoznaju sa svojim pravima i načinom ostvarivanja tih prava, kao i profesionalnom preporukom da zaštitu svojih prava povere punomoćnicima iz reda advokata koji poznaju konkretnu pravnu oblast, a čija se stručnost potvrđuje dugogodišnjim iskustvom;

Novi “Zakon o legalizaciji” je primeni je od dana 24.10.2025. godine. Ovaj propis nosi pun naziv – Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima i objavljen je u “Službenom glasniku RS”, br. 91/2025 od dana 23.10.2025. godine.
Za razliku od ranijih zakonskih rešenja, u nazivu zakona se ne navodi reč legalizacija, a i samom tekstu zakona termini „legalizacija“ i „ozakonjenje“ se pominju samo na nekoliko mesta u cilju opisa ranije vođenih postupaka za upis prava na nelegalno izgrađenim objektima.

Međutim, u ovom tekstu koristićemo ustaljeni termin „legalizacija“, obzirom da je taj naziv opšteprihvaćen kao sinonim za postupak kojim se nezakonito/nelegalno izgrađeni objekti uvode u javne knjige o nepokretnostima – katastar nepokretnosti, na način da postaju zakoniti, odnosno legalni.
Kako je javnost u Republici Srbiji povodom ovog zakona vrlo zainteresovana, država se postarala da se putem medija građanima daju osnovne informacije u vezi buduće procedure legalizacije koja se ima sprovoditi u skladu sa novim zakonskim rešenjem.
S toga, u ovom tekstu se osvrćemo na pojedina u vezi novog „Zakon o legalizaciji“, a kojima se do sada nije dovoljno poklonilo pažnje u gore pomenutoj medijskoj kampanji države.

1. Stari zahtevi za legalizaciju?

Velika većina zainteresovanih lica za postupak nove legalizacije je najmanje jednom ako ne i više puta podnosila zahteve za legalizaciju počev od devedesetih godinaprošlog veka, pa do sdanas (iz razloga promena zakona, procedura i sl.).
Koja je pravna sudbina tih ranije podnetih zahteva za legalizaciju?
U skladu sa odredbom člana 27.stav 2. novog „Zakona o legalizaciji“ postupci započeti u skladu sa odredbama prethodno važećeg Zakona o ozakonjenju objekata, obustavljaju se danom stupanja na snagu ovog zakona, uključujući i postupke za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Dakle, država neće više postupati po ranije podnetim zahtevima građana za legalizaciju objekata, i svi ovi postupci će btii stopirani. Takođe država neće iz ovih postupaka preuzimati, po službenoj dužnosti, dokumentaciju koju su stranke predale (građevinski elaborati, pravni osnovi i sl.).
S druge strane, korisno je zakonsko rešenje iz člana 24. novog „Zakona o legalizaciji“ kojim se propisuje da privremena priključenja izvršena u skladu sa Uredbom o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i/ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju nezakonito izgrađenih objekata (“Službeni glasnik RS”, broj 70/23) postaju trajna, u slučaju da se izvrši legalizacija objekta u skladu sa odredbama novog „Zakona o legalizaciji“.

2. Koji državni organ sprovodi novu legalizaciju, i na koji način je uređena procedura postupka? Kome se podnosi zahtev za novu legalegalizaciju?

Postupak nove legalizacije sprovodi novi državni organ, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije (u daljem tekstu Agencija) u saradnji sa i Republičkim geodetskim zavodom.
Procedura podnošenja zahteva će se sprovoditi isključivo digitalno, preko internet platforme. Ceo postupak podnošenja zahteva će se obavaljati on-line, a isprave koju stranke podnese takođe moraju biti elektronskom formatu – digitalizovane (skenirane).
Agencija za prostorno planiranje usvaja prijavu i donosi Potvrdu o legalizaciji (zakon navodi termin „potvrdu koja predstavlja ispravu podobnu za upis“.
Pomenuta Potvrda se razlikuje od ranijeg rešenja o legalizaciji ili rešenja o zakonjenju, pre svega u tome što se na Potvrdu ne može se izjaviti žalba, niti se može pokrenuti upravni spor, ali se tužbom može pokrenuti postupak pred sudom opšte nadležnosti, prema mestu gde se nepokretnost nalazi.
Takođe nadležna Služba za katastar nepokretnosti po prijemu Potvrde o legalizaciji, odmah sprovodi upis legalizovane nepokretnosti, koji je vidljiv u roku od 24 časa od upisa.
Služba za katastar nepokretnosti vrši upis prava svojine na osnovu Potvrde o legalizaciji, prioritetno, bez obzira na redosled odlučivanja propisan zakonom kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti i infrastrukture, bez saglasnosti lica koja su ranije podnela zahteve.
Što će reći da bez obzira na broj ranije podnetih zahteva katastru nepokretnosti, koje se odnose na istu katastarsku parcelu ili objekat, po prijemu Potvrde o legalizaciji, Služba za katastar nepokretnosti odmah vrši upis po Potvrdi o legalizaciji, prekoredno.
Dakle, novi „Zakon o legalizaciji“ neskriveno favorizuje efikasnost novog postupka legalizacije. Posebno je pravno osetljivo rešenje zakonodavca da se radi upisa u katastar nepokretnosti na osnovu Potvrde o legalizaciji suspenzuje pravo prvenstva kao jedno od osnovnih načela funkcionisanja katastra nepokretnosti i stuba pravne sigurnosti. Vreme će pokazati sve pozitivne i negativne efekte ovog zakonskog rešenja.

3. Rok za podnošenje novog zahteva za legalizaciju?

Okvirno, očekuje se da će digitalna platforma započeti sa radom sredinom ili krajem meseca februara 2026. godine, od kada počinje da teče rok od 60 dana za podnošenje prijave-zahteva za legalizaciju, a sve u skladu sa odredbom člana 20. novog „Zakona o legalizaciji“.
Imajući u vidu dosadašnju medijsku kampanju države povodom novog „Zakona o legalizaciji“, očekivano je da će o početku rada digitalne pratforme i početku roka za ponošenje zahteva za legalizaciju, javnost biti obaveštena putem medija.
Novi „Zakon o legalizaciji“ predviđa izuzetak u vezi roka za podnošenje prijave za legalizaciju, te lica koja iz objektivnih razloga ne podnesu prijavu u gore navedenom propisanom roku, istu mogu podneti najkasnije do 24.10.2026. godine, ukoliko uz prijavu dostave i dokaze iz kojih se na nesumnjiv način može utvrditi opravdanost za nepodnošenje prijave.
Ostaje da se vidi kako će se u praksi ceniti koji bi to bili opravdani razlozi za eventualno propuštanje roka, kojim dokazima bi se takvi razlozi utvrđivali? Zatim koji dražvni organ odlučuje o zahtevu stranke da joj se prizna mogućnost naknadnog podnošenja prijave za legalizaciju, da li se o tome donosi posebna odluka u vidu rešenja, imaju li stranke pravo na žalbu na takvo rešenje ili pravo na sudsku zaštitu i sl.
Svakako pažnju privlači i zakonsko rešenje iz člana 11. stav 10 novog „Zakona o legalizaciji“ kojim se propisuje upis prava svojine na objektu u korist vlasnika katastarske parcele, na kojoj se objekat nalazi, i u situaciji kada nije podneta prijava za legalizaciju. Pretpostavka je da takav objekat mora biti evidentiran u katastru nepokretnosti, i da je pravo na katastarskoj parceli nesporno.

4. Dokumentacija koja se predaje uz elektronsku prijavu

Novi „Zakon o legalizaciji“ izričito ne navodi koji se dokumenti predaju uz samu prijavu. Svakako podnosialc prijave će na platformi popunjavati svoje lične podatke (prilaže skeniranu ili čitanu ličnu kartu), zatim na platformi popunjava podatke o nepokretnosti koja je predmet prijave (vrsta objekta, površina, spratnost…).
Imajući u vidu ranija zakonska rešenja i stečeno iskustvo iz sprovedenih postupaka legalizacije, smatramo da će, uz samu prijavu i osnovne podatke o podnosioci i predmetu zahteva, biti nužno da se dostave i sledeći (skenirani) dokumenti:
– „Tehnički dokazi“ o objektu (ukoliko objekat nije evidentiran ili je predmet prijave stan) u vidu geodetskog elaborata (elaborat izvedenog/zatečenog stanja) ili skice;
– „Pravni dokazi“ – dokazi o pravnu na zemljištu ili samom objektu (Ugovor o kupoprodaji, poklonu, ostavinsko rešenje, rešenje o dodeljivanju nepokretnosti i sl.).

5. Pravo na zemljištu

Najveći problem svakog postupka legalizacije, po svim dosadašnjim zakonskim rešenjima jeste pravo na zemljištu na kome se nalazi objekat koji je predmet legalizacije.
Dakle, nezaobilazno pravilo svih dosadašnjih postupaka legalizacije je bilo da se legalizacija objekta ne može sprovesti ukoliko podnosilac zahteva nema odgovarajuće pravo na zemljištu na kome se nalazi objekat. Ova okolnost je samostalno do sada bila najveća kočnica svih postupaka legalizacija.
Ukazujemo na odluku Ustavnog suda IUz-295/2009 od 06.12.2012. godine, kojom je Ustavni sud R. Srbije zauzeo stav da legalizacija bespravno izgrađenog objekta nije moguća ukoliko svi suvlasnici katastarske parcele na kojoj se objekat nalazi, ne izdaju prethodnu saglasnost kojom dozvoljavaju legalizaciju, u propisanoj formi.
Šta nam povodom ovog pitanja donosi novi „Zakon o legalizaciji“?
Smatramo je najvažnija novina predstavlja obavezu nadležne Službe katastra nepokretnosti da za sve objekte koji dobiju Potvrdu o legalizaciji, po službenoj dužnosti formira katastarsku parcelu u gabaritima osnove legalizovanog objekta. Ova činjaenica sama po sebi inicira pitanje prava za zemljištu na kome se nalazi objekat koji je predmet legalizacije. Dakle građani u novom postupku legalizacije pored legalizovanog objekta dobijajuu svojinu i katastarsku parcelu, pa je i kata
I nova legalizacija nije u potpunosti otklonila pitanje prava na zemljištu, mada čitanjem teksta novog „Zakona o legalizaciji“ stiče se utisak da će se pitanje prava na zemljištu vrlo ekstenzivno tumačiti u korist podnosioca prijave za legalizaciju.
Navedeno potvrđuje odredba člana 16. stav 4. novog „Zakona o legalizaciji“ kojom se predviđa da u situaciji kada je katastarska parcela u susvojini ili zajedničkoj svojini više lica od kojih je samo jedan vlasnik objekta, pravo svojine na objektu upisuje se u korist lica čiji je objekat, na osnovu potvrde Agencije, dok se na katastarskoj parceli ne vrše promene. Ovakva formulacija ukazuje da se saglasnost suvlasnika katastarske parcele neće zahtevati u postupku nove legalizacije, i da će se upisivati pravo podnosioca na objektu, bez promena u odnosu na samo katastarsku parcelu.
Pravo na zemljištu se u novog zakonskom tekstu, kao uslov za legalizaciju, navodi samo u članu 13. Reč je o situaciji kada je objekat, za koji je podneta prijava za upis, izgrađen na zemljištu u isključivoj privatnoj svojini drugog pravnog ili fizičkog lica (kada je treće lice upisano kao vlasnik katastarske parcele u udelu 1/1), koje nije i vlasnik objekta, a podnosilac prijave nije dostavio podobne dokaze o pravu svojine na zemljištu.
Tada Agencija obaveštava podnosioca prijave da nisu ispunjeni uslovi za upis objekta, dela objekta ili posebnog dela objekta i upućuje ga da kao prethodno pitanje utvrdi pravo svojine na zemljištu pred nadležnim organom, u roku od pet godina, od dana prijema obaveštenja od Agencije.

6. Porez na imovinu legalizovane nepokretnosti

Uvek je aktuelno pitanje poreza na imovinu na nelegalnoj nepokretnosti. Novi „Zakon o legalizaciji“ u članu 14. predviđa da Republički geodetski zavod, po dobijanju Potvrde o legalizaciji po službenoj dužnosti prosleđuje potvrdu nadležnoj organizacionoj jedinici poreske uprave i nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji.
Dakle, nadležna poreska uprava evidentira porez na imovinu za legalizovane nepokretnosti po službenoj dužnosti, i nije potrebno da građani sami podnose poresku prijavu u postupku legalizacije kao što je do sada bio slučaj.
S druge strane, mnogi vlasnici nelegalnih nepokretnosti koji nisu plaćali porez na imovinu biće sada oporezivani, a može se očekivati i da se porez na imovinu utvrdi retroaktivno do 5 godina unazad, ukoliko je predmetna nepokretnost izgrađena ranijih godina.